Nekad bilo dobro, do recimo 2004.Direktori i šefovi raznih odelenja (pre nego su postali "menadžeri") su koliko toliko radili svoj posao za koji su i tada, bili predebelo plaćeni i koji su i nabijali famozni "veliki prosek zarada" unutar firme, kojim se baratalo po raznim medijima.Poštovao se kolektivni ugovor, bilo je nekih godišnjih bonusa i za "obične radnike" , znalo se šta su čija radna zaduženja, kolege između sebe su se koliko toliko poštovale,da bi danas u opravdanom strahu oko gubitka radnih mesta, bili spremni "jedan drugom iskopati oko", doslovno.

Loša i napeta atmosfera, sa previše posla u klučnim sektorima ( komercijali, tehnici i korisničkim servisima, doke je u nekim povlaštenima totalna ladovina), stalnom tenzijom oko realnog tehnološkog viška koji će morati otići iz preduzeća (doduše sam vajni "menadžent" sebe naravno ne vidi kao višak, to su po njima ovi ranije pomeuti sektori ,gde zaposleni "pišaju krv" da bi ostvarili zacrtane targete, nemogućnost apsolutno bilo kakvog pomaka u radnoj karijeri (bez obizra jeste li tu sa srednjom školom ili magistraturom državnog fakulteta i "pravom" diplomom istog), ako nemate neku jaku vezu unutar kaste menadženta same firme, ili da neko nazove u vezi vas (političko-rođačke veze) van iste. Ako sve ovo nemate, ako ste sigurni u svoje znanje i lični kvalitet, i ako vam nije bitna samo kakva takva redovna plata , zaobiđite ovu firmu u širokom luku, jer u istoj sreće više nema. Niti će je ikada nažalost, verovatno više biti.

Ništa. Oni su svet za sebe, zanima ih samo kakko da se "ugrade" u KIR-ove i tendere, pripišu sebi sve moguće zasluge podređenih i za njih iskamče još uvek ozbiljne godišnje bonuse, na svoje plate.Naravno, i sve svoje propuste i nesposobnosti, da prebace na one ispod sebe.Podređeni zaposleni, se od strane dotičnih, doživljavaju kao niža bića. Srećom, pa sam sad već bivši, jer usprkos godina "šminkanja" rezultata i veličine firme, od iste je realno ostala samo našminkana fasada i skupo plaćene fenski reklame na tv-u.Daleko im lepa kuća.